Развој дечјег говора је веома сложен и осетљив процес, могућ је искључиво у условима људског окружења, кроз комуникацију. Комуникација је процес размене идеја и информација између пошиљаоца и примаоца. Кроз комуникацију са околином дете развија језик. Зато породица има највећу улогу у процесу дечјег развоја, јер се у породици природно подразумева и развој говора. Природна тежња да тражимо контакт са другима испољава се од самог рођења. Дете сазнаје о себи из начина на који је прихваћено, цењено и вољено. Потребна му је помоћ одраслих да би приметило везу која постоји између догађаја и осећања и како би догађаје преточило у речи.
Дете учи како се шта каже, али и шта одрасли са којима се комуницира очекују од њега. Према понашању одраслих оно распознаје да ли су га разумели, а уколико нису, сигнализира, тражећи неки други начин који ће околина разумети.
Развој детета се одвија кроз интеракцију биолошких чинилаца и фактора средине. Добре биолошке услове за говор чине нормална функција и грађа нервног система и говорних органа, добар слух, вид и уредан психомоторни развој. Међутим, средински чиниоци су пресудни у одређивању тока и исхода развоја детета. Одговарајућим утицајима средине могуће је обликовати и одредити исход развоја детета. Улога окружења детета је веома значајан фактор за развој матерњег језика, јер убрзава дететово учење а тиме и развој.
Родитељи често нису упућени да за развој говора и језика постоји такозвани критични – најосетљивији период, који траје од рођења до треће године живота, јер је тада развој веома интензиван. То је период када се формира темељ за развој говора. Сваки ниво развоја говора и језика је везан за одређени узраст. Ако се тај период пропусти, тешко се надокнађује.
Када је дете проговорило?
Дечји говор почиње да се развија од самог рођења и код већине деце говорни развој се одвија следећим током: након фазе кричања која почиње самим рођењем и траје 4–7 недеља, у другом месецу почиње гласовна игра – гукање, у којој беба ствара извесне гласове и слогове. Беби треба омогућити да што више гуче, јер на тај начин вежба говорне органе, развија покрете усана, језика и меког непца. У периоду од 6–9 месеца почиње период брбљања, када гласови почињу да личе на гласове матерњег језика. Беба слуша говор мајке и околине, визуелно прати покрете говорних органа и покушава да их опонаша. У овом периоду беба почиње да се служи гестовима и почиње да запажа везу између речи и ствари. Родитељи би требало да се беби обраћају говором, да именују ствари из непосредне околине јасно и разговетно.
У периоду између 9–12 месеца јавља се прва реч. То је период када дете свесно употреби одговарајућу реч за одређену ствар. Дете прво схвата говор околине, па тек онда почиње и само да изговара. За разумевање, а затим и свесно изговарање првих речи и реченица, важно је како се одрасле особе обраћају детету, како су расположене и каква је средина у којој дете одраста и развија се.
Дете је проговорило. Како се говор и језик развијају даље?
Између прве и друге године развој говора се одвија веома брзо. Дете разуме и извршава, у почетку, једноставне налоге, а при крају друге године и два задатка у исто време. Од 12. месеца када се служило појединачним речима које су имале функцију целе реченице, дете проширује речник, те на крају овог периода користи много више речи (речник броји око 70–150 речи па и више). Са 24 месеца дете води дијалог са одраслим особама и говор је разумљив за ужу социјалну средину. Негде око другог рођендана дете комуницира са својим најближима и то кратким реченицама, састављеним од две, три речи. Сада наступа период наглог богаћења речника али и усавршавања реченице. То му са једне стране омогућава да постављањем питања дође до потребних одговора, а са друге стране ставља га у ситуацију иницијатора разговора.
Са три године се завршава један веома важан период у развоју комуникативних способности детета. Дете усваја основу, базу матерњег језика. Када напуни три године његов речник ће садржати више стотина речи (250–500 речи) а разумеће још и више. До краја треће године очекује се да дете разговара са људима из ужег и ширег окружења говором који је скоро потпуно разумљив за слушаоца.
Аутори:
Марија Кери Кутлешић, логопед
Јелена Драмлићанин Кабић, логопед, реедукатор психомоторике