Полазак у први разред је велики догађај за целу породицу, како за ђака тако и за његове родитеље. На неки начин, то је први велики корак на путу ка зрелости, онај у коме се потврђује сав труд, али и љубав и пажња који су до тог тренутка уложени у васпитање детета. Будући прваци ускоро полазе на тестирање, кад се често постављају питања шта све дете треба да зна да би заиста било спремно за школу. Како би дете удовољило новим захтевима који ће се пред њега постављати, треба да буде психофизички зрело за полазак у школу.
Говор и језик служе као основа читању и писању. У периоду од пете до седме године, дете богати свој речник, показује интересовање за непознате речи. Пред полазак у школу активни речник износи око 2.500 до 3.000 речи. Опсег реченице просечно износи 5 до 6 речи. Говор је потпуно граматичан. У овом периоду дете зна да говори коректно и јасно, правилно артикулише све гласове, препричава кратку причу након што је чује, меморише краће песмице. Дете је у стању да на основу слика исприча једноставну причу, тако да прича има логичан след. Дете, пред полазак у школу, не мора да зна да чита и пише, али треба да зна који је први глас у некој речи, који глас је пре а који после (анализа гласова). Такође, треба да зна коју реч сте рекли ако је кажете слово по слово (синтеза гласова).
Пре поласка у школу треба добро да се процени развој графомоторике. Важно је да у писању једна рука буде водећа. А од тога да ли зна да пише, много је важније да ли зна правилно да држи оловку (између три прста – палца, кажипрста и средњег прста) и координише покретима руке да би извукло одређене криве и праве линије које су основа за писање слова. Наиме, важно је да дете буде графомоторички спремно за школу, односно да уме да прецрта задате ликове, да има правилан след цртања задатих линија, да има развијену свест о смеру писања горе-доле, лево-десно.
Малишани би требало да знају одговоре на нека општа питања: „Шта би урадио када пада киша? Која су годишња доба? Који су радни а који нерадни дани у недељи? Који је данас дан, а који је био јуче, који дан ће бити сутра?…“
Дете од 6–7 година требало би да зна да броји до 20, да препознаје симболе бројева и да зна да их повеже са количином. Требало би да зна да поређа објекте по величини и да зна да их упореди, што подразумева односе веће – мање. Такође, важно је да дете адекватно уочава број елемената у скупу, уочава сличности и разлике, као и узрочно-последичне везе.
Дете, спремно за полазак у школу, треба да има развијену пажњу. Под тим подразумевамо да је у стању мирно да седи, може да запамти барем три налога која чује, да се концентрише на задатак и да успева да одржи концентрацију извесно време (око 15–20 минута). Пажња првака варира, не може се очекивати да за један предмет буду заинтересовани цео час. Пажња је нешто што се „увежбава, тренира“ и за то су у великој мери заслужне предшколске установе.
Поред претходно поменутог, веома је важно да ли је дете спремно да се суочи са ауторитетом наставника и да ли је у стању да са другом децом комуницира, да се дружи и осећа способно да и без присуства родитеља излази на крај са различитим школским и ваншколским активностима. То захтева емоционално-социјалну зрелост детета. Пожељно је да полазак у школу не буде први пут да се дете суочава са одраслим који од њега захтева пажњу, рад, дисциплину и труд (школе језика, спорта, различите радионице пожељне су за припрему детета).
Полазак у школу је једна од највећих животних промена за дете и зато и те како треба имати разумевања. Пре поласка у школу, разговарајте са дететом о школи, покушајте да му представите како изгледа школски час, одведите га до зграде школе, покажите му књиге за први разред и слично. Постепено, корак по корак, уведите дете у промене.
Аутори:
Марија Кери Кутлешић, дефектолог-логопед
Јелена Драмлићанин Кабић, дефектолог-логопед, реедукатор психомоторике