Индивидуална настава је облик наставе „један на један“, у којој је сва пажња наставника дефектолога усмерена на једно дете, односно ученика. Настава се одвија у специјализованим кабинетима, у подстицајном и стимулативном окружењу – кабинету за реедукацију психомоторике, логопедском кабинету и сензо-моторном кабинету (сензорној соби). Одабир специфичних метода, средстава и материјала омогућава напредовање и развој способности деце и ученика.
У оквиру индивидуалне наставе спроводе се различити облици стручног рада, као што су вежбе реедукације психомоторике, логопедске вежбе и третмани сензорне интеграције. Ову наставу, својствену нашој школи, реализују стручњаци дефектолози, сертификовани за обављање наведених третмана. Основни циљ рада дефектолога је превенција и корекција, односно отклањање или ублажавање сметњи и поремећаја у развоју.
Вежбе реедукације психомоторике спроводе се кроз покрет, тело, игру и забавне активности, при чему се деца и ученици подстичу да упознају и разумеју себе, односе са другима, простор који их окружује, проток времена и ритам, користећи сопствена чула. Учење кроз покрет и низ пажљиво осмишљених вежби заснива се на индивидуалним развојним потребама сваког детета или ученика. Реедукатор сваки покрет и осећај именује речју и говором, а вежбе се изводе пред огледалом или у форми полигона, уз употребу различитих реквизита. На овај начин подстиче се развој пажње, концентрације, грубе и фине моторике. Вежбе су намењене деци и ученицима са успореним и дисхармоничним развојем, тешкоћама у интелектуалном функционисању, говорно-језичким сметњама, поремећајима понашања, поремећајима пажње са хиперактивношћу, поремећајима из спектра аутизма, као и ученицима са специфичним тешкоћама у учењу.
У оквиру индивидуалне наставе значајно место заузима и логопедски рад. Логопеди у нашој школи пружају стручну подршку деци предшколског узраста и ученицима са различитим говорно-језичким и комуникацијским тешкоћама. Рад се одвија у опремљеном логопедском кабинету, у безбедном и подстицајном окружењу, прилагођеном индивидуалним потребама сваког детета и ученика. Основни циљ логопедског рада јесте унапређивање и развој говорних, језичких и комуникацијских способности, као и подстицање функционалне комуникације у свакодневним школским и животним ситуацијама. Поред развоја говора и језика, логопеди имају значајну улогу у процесу описмењавања, кроз развој фонолошке свести, усвајање гласовне структуре речи и правилно повезивање гласа и графема.
Кроз пажљиво планиране и индивидуално прилагођене активности, логопеди раде на развоју разумевања говора, вербалног изражавања, артикулације, социјалних вештина, као и способности неопходних за успешно савладавање читања и писања. Имајући у виду да је последњих година приметан повећан број деце и ученика који су невербални или имају значајно ограничен говор, у раду се примењују и алтернативни и асистивни облици комуникације, као што су употреба сличица, симбола и визуелних подстицаја, који омогућавају изражавање потреба и осећања и доприносе бољој социјалној интеракцији. Рад логопеда заснива се на индивидуалном приступу и прилагођавању активности узрасту, развојним могућностима и интересовањима деце и ученика, а терапијски процес се често реализује кроз игру и функционалне ситуације. Поред директног рада са децом и ученицима, логопеди остварују и континуирану сарадњу са родитељима и хранитељима, пружајући стручне смернице и савете за наставак подстицајног рада у кућним условима.
Саставни део индивидуалне наставе представља и третман сензорне интеграције. Код великог броја деце и ученика присутне су тешкоће у обради и повезивању информација које долазе путем чула. Поред пет познатих чула – вида, слуха, додира, мириса и укуса – у раду се обухватају и вестибуларни систем (чуло равнотеже и кретања), проприоцептивни систем (свест о положају и покретима тела) и интероцептивни систем (унутрашњи телесни осећаји као што су глад, жеђ и бол). Кроз добро осмишљене активности, игру и практичан рад у сензорној соби подстиче се регулација и адекватно усмеравање сензорних реакција. На тај начин омогућава се боље функционисање детета или ученика, смањење нивоа фрустрације, развој саморегулације, као и јачање самопоуздања и самопоштовања. У основи, овим третманима подстиче се развој кључних вештина неопходних за свакодневно функционисање.
